beats by dre cheap

Стара градња

На ове што се нису помакли од музике осамдесетих ми природно долазе они који балаве за старом градњом. Нормално, стара градња ако није пропала, ако се може средити и бити у функцији је супер ствар.

Али има обољелих ликова који у Бијељини рецимо жале што не постоји нека праисторјска кафана која је била у згради општине, на мјесту гдје се сад ваде родни листови и овјеравају документа. Или за неком кућом која је пропала скроз, а позната је јер је у њој живио Јован Дучић док је кратко учитељевао у Бијељини. Слично је било и са неком кућом, не знам гдје, али је Ђура јакшић једном преспавао.

И сад jе то нека хипер значајна ствар. У свим мјестима људи болују да се нешто треба сачувати, па и у Бијељини, која објективно нема ништа од старе градње (ок, општина, Семберска банка, али оне су у функцији), напротив, тотални је инфраструктурни ужас, али ето, напрђују људи.

Увијек се сјетим шта сам чуо у Барселони. Људи су проширивали град, правили нове улице, и ту им се испријечио неки амфитеатар, римски. Није био сигурно очуван попут оног у Риму или Верони, и они га сруше, и ту пропиче саобраћајницу. Јасно: Боље да немамо гужви у граду, него да имамо неки камењар, који никад туристи неће посјећивати, попут оних у Италији.

А ми се уфатили кафана! ЕЈ! Нека кафана била за аустријске жандаре, и сад еј то историјска вриједност коју ми требамо чувати. Да ли је толико страшно признати: Ми смо земља збијег. Гдје су људи бјежали од Турака, нисмо ништа градили јер ништа није било наше, ништа из историје посебно нисмо имали, јер је просто таква историја, били смо робље, и то је то. Нећемо поправити утисак неком кафаном.



Остају нам двиjе ствари: Градити зграде са старим штихом, као факултет у Бијељини, или градити потпуно нови фазон по коме ће нас препознавати. Нешто за шта ћемо рећи да је наша тековина. Андрићград, Етно село Станишићи, и слично.

Шта остаје иза нас?

РАЗМИШЉАЊА СРПСКОГ ВОЛА
http://make84.blogger.ba
18/01/2012 01:53