РАЗМИШЉАЊА СРПСКОГ ВОЛА

ЈА СЕ НЕ ШАЛИМ. ЈА СЕ ОЗБИЉНО ЗАЈЕБАВАМ!

11.06.2012.

Карта фејзбукових освајања


World Map of Social Networks

11.02.2012.

Закони о пиратерији и укидању слободе на интернету

Слабо ја то диваним, али ми није јасно, како све те продукције и индустрија забаве не сконтају да онај ко скида музику и филмове и онако не би дао паре за ДВД или ЦД? Ево, ја на скрибду прочитам Слободну Босну, неко качи ПДФ, у принципу је то илегално јер њихов ПДФ кошта, али шта је фазон, ја нећу купити СБ, а прелистаћу је, и ту се периферно може јавити нека корист за њих. Као рецимо, Београдски синдикат нам је сцој цд дао џабе, јер није могао наћи издавача. Али чим ми дођу у кругу од 50 километара, отићи ћу да их слушам. После тог албума, испали су ми готивни до краја.

Као друго, докле ће да се потура како су највеће жртве пиратерије аутори, кад су у питању продуцентске куће. Оне зарађују највише. Треће, идиотски ми је да неко зарађује на нелегалној дистрибуцији.

Ја то видим као побољшање/поједностављење некадашње размјене. Купиш књигу, прочиташ, па даш некоме да и он прочита. Купиш касету, даш пријатељу да пресними. Он да га баш интересује купио би, али ето, успут му је. За филм исто. Фора је што сад књигу, филм, касету, не носиш некоме, него му је претворену у електронске податке, пошаљеш интернетом. Сва мудрост, вјерујте. Ако неко искаче из овог шаблона, ја сам за то да се казни.

А сад испада да ни слику нећеш моћи скинути, одмах ће ти доћи рачун или полиција на врата. Скинуо си нелегално. На граници ти прегледају рачунар да није пиратски програм, мп3 да ти нека од пјесама није скинута нелегално. ОК, знам ја да не могу сваком то радити, али кренуће на почетку, па ће казнити неке онако момачки, па ће се остали уфрчити. А како ће власници сервера и сајтова бити одговорни, они ће морати пратити ко шта од њихових посјетилаца ради, што је опште надзирање и упад у приватност. А они наше слике на Фејсу могу узети кад хоће, и од Гугла купују наше потрошачке и претраживачке навике ;)

СОПА и овај други закон су пали, али вратиће се то у неком прикривенијем облику. АКТА је на снази, у мају ће да буде гласање. Европски комесари, људи који никоме не одговарају и нико их није поставио, правили су закон и нису га никоме давали на увид. Демократија ЕУ. Процурило је преко Викиликса, довољно да се зна да су прилично ригидни. Шта све људима пада на памет, чуо сам да је неки умјетник на свој сајт поставио новински критику (о својој изложби), и онда су га ови тужили. На крају, хоћемо ли смјети причати о ономе што смо прочитали у новинама, или само задржати за себе.

Ако АКТА прође, треба почети развијати посебну заједницу и посебне сервере. Треба бојкотовати производе чији произвођачи су за ове законе, треба посебно обиљежавати и дијелити мтеријале који су слободни, а као прво треба користити Мозилу и оперативне системе отвореног код, врсте Линукс. Ја сам на томе одавно.

04.02.2012.

Сива перспктива са људима који не знају шта хоће

Ја тешко подносим људе. Јер људи често причају глупости енормних размјера. Грозим се кад неко прије мјесец дана прича како је ружно што нема снијега, а сад јада како је западао, и сто чуда. То је неки синдром принцеза које чекају принца, да је истовремено снажан и њежан, да ме поштује и да зна кад треба да ме ућутка и покаже да је мушко. Аман (чест узвик у севдалинкама)

Ако пада снијег, онда је и зима. Не може да падне таман толико да изгледа идилично, да ј супер за шетњу, а да не упада у ципеле или не смета саобраћају.

Ово је само илустрација, али има и горих ствари. Рецимо, од времена кад сам први пут био у Бањој Луци, па до данас, Кастел је пропао ужасно. Зидине се одроњавају, кров на највиднијој згради пропада, у суштини све пропада. И маса људи прича како је то грозно, као треба нешто да се ради... и ови из града коначно представе неки план, и одмах крене петиција спасимо Кастел.



Јер има превише бетона, јер има паркинг мјеста, јер има ово, или оно. Ја стварно не разумијем како ћете спасити Кастел, ако пустите да пропадне. Свако рјешење је боље од тога. Не знам шта има ту да се дода, а да се не понављам са причом из претходног поста, гдје причам о људима који да све остане исто као што је било, да су ствари које су служиле људима прије нас светиње којима ми требамо служити. Уз најновији додатак да је боље да пропадну, него да их ми преуредимо по себи.


Скоро идентична прича о најљепшем и најстаријем парку у БиХ. Ма колико је лијеп, изгледа јадно, јер готово да на неким мјестиа нема траве, нема скоро никаквог садржаја, освјетљење му је полупано. Општина и једна приватна фирма склапају приватно-јавно партнерство. У парку ће бити направљен кафић, игралиште, фонтане... Приватник ће управљати парком, чуваће да неко не полупа освјетљење и имаће пара онолико колико кафић буде добро радио. 15 година, и тада га предаје граду, или ће се такмичити да продужи посао под другим условима.

Ја мислим да је то фер, а у сваком случају би било добро да се парк среди и буде лијеп. Не видим чему хистерија, ако смо до јуче говорили да треба да се среди и да се у њему не "окупљају наркомани". Ја бих рецимо само скинуо ону глупу ограду, да не изгледа као логор, већ отворена површина. Једино ми није ок што више неће бити цуге до касно, јер ће бити кућни ред и то.



 

18.01.2012.

Стара градња

На ове што се нису помакли од музике осамдесетих ми природно долазе они који балаве за старом градњом. Нормално, стара градња ако није пропала, ако се може средити и бити у функцији је супер ствар.

Али има обољелих ликова који у Бијељини рецимо жале што не постоји нека праисторјска кафана која је била у згради општине, на мјесту гдје се сад ваде родни листови и овјеравају документа. Или за неком кућом која је пропала скроз, а позната је јер је у њој живио Јован Дучић док је кратко учитељевао у Бијељини. Слично је било и са неком кућом, не знам гдје, али је Ђура јакшић једном преспавао.

И сад jе то нека хипер значајна ствар. У свим мјестима људи болују да се нешто треба сачувати, па и у Бијељини, која објективно нема ништа од старе градње (ок, општина, Семберска банка, али оне су у функцији), напротив, тотални је инфраструктурни ужас, али ето, напрђују људи.

Увијек се сјетим шта сам чуо у Барселони. Људи су проширивали град, правили нове улице, и ту им се испријечио неки амфитеатар, римски. Није био сигурно очуван попут оног у Риму или Верони, и они га сруше, и ту пропиче саобраћајницу. Јасно: Боље да немамо гужви у граду, него да имамо неки камењар, који никад туристи неће посјећивати, попут оних у Италији.

А ми се уфатили кафана! ЕЈ! Нека кафана била за аустријске жандаре, и сад еј то историјска вриједност коју ми требамо чувати. Да ли је толико страшно признати: Ми смо земља збијег. Гдје су људи бјежали од Турака, нисмо ништа градили јер ништа није било наше, ништа из историје посебно нисмо имали, јер је просто таква историја, били смо робље, и то је то. Нећемо поправити утисак неком кафаном.



Остају нам двиjе ствари: Градити зграде са старим штихом, као факултет у Бијељини, или градити потпуно нови фазон по коме ће нас препознавати. Нешто за шта ћемо рећи да је наша тековина. Андрићград, Етно село Станишићи, и слично.

Шта остаје иза нас?

16.01.2012.

Перспектива

Нећу рећи да су они снимци које је избацио Џони Штулић срање, али да их нико не би јебао ни 2 одсто да није Џони у питању, ту сам убијеђен. Дакле, кад имаш ореол, онда је џаба, воле те. Направиће од тебе и што ниси. Рамбо Амадеус је тип који се одлично зајебава за паре, а има ореол генија и бога. Јеси гледо брате како је испроваљиво оне народњаке у песми за заштиту ауторских права? Ови на евровизији не знају ко им долази, има да их испроваљује... Та немојте касти.

Посебан примјер је Милан Младеновић. У гомили интервјуа човјек каже како његови стихови нису поезија, нису предвиђени да се гледају одвојено од музике, али вјерници његове новоуспостављене секте не мисле тако. Мора се новом богу одати почаст и коју није тражио. Има генијалан дио у филму Црна Марија. Филм о бенду гдје вођа умре. Милан Младеновић глуми, и преузима пручу. Не можемо нове клинце ложити старим стварима. Ви сте пратили вођу, а ја сам пратио идеју. Зато је за вас са њим умрло све, за мене није. Жешћи трип је што то говори лик, кога тако кују у звијезде, како он сам не би.

Да не дужим. Онај ко само гледа у прошлост и коме је све некад било боље, велика је будалетина. Проналажење свевременог у нечем што то није, још горе. Не кажем да и код Џонија и Код ЕКВ нема добрих ствари, али оне су биле тад за тад, а шта имамо за сад. Друге се фурке фурају. Ако ми фурамо старе, то значи да смо инфериорни и не знамо куд смо пошли. И ако неко прави двојство супротности Сека, Дара, Цеца, против Рамба, Џонија, ЕКВ, Чорбе... ја онда кажем Сарс, Синдикат, Атентат...

29.12.2011.

Твитовање-скраћено блоговање: или како је нет изгледао на спорој вези

Ја сигурно имам једног оданог читаоца. Знам је, и стално пита што не пишем. Просто се не стиже. Потроши се човјек у току дана, док ми падају неке идеје на памет не напишем их јер се ради нешто друго. Што је прече или ме више ложи. Потом, кад ти падне нека идеја на памет, пљуснеш је као статус, или на твитер. Твитер је иначе микроблогинг сервис. Што би рекло, за кратке блогове. И тако умјесто да напишеш један пост, напишеш 7 твитова, и ето га. То је комуникацијски проблем.

Подсјети ме на те ране фазе интернета. Ја сам увео тај неки дајалап, ко ће знати, 2005 или мало прије, и знао сам тад само за НБА, Б92 и Гугл за све остало. Тад ми никакав проблем није био читати дуге текстове, јер није свега било на нету. Мислим јесте, али си лакше могао пробрати.

И тако се ја конектујем, отворим нешто, махом Б92 рубрика живот или путовања, одаберем текст, отворим више прозора и дисконект. Позив трајао минут и 20. И читај лагано. Са разумијевањем. Сјећам се првих блогова, нека романтика те хвата кад се осврнеш. А није пуно прошло.



Сјећам се да сам се чудио како људи остају по пола сата на дајалапу, јер су вјеровали да се свака нова конекција наплаћује марку (иначе се плаћао само локални позив и кредит за нет). Не знам дал је то била нека урбана легенда, или добро смишљена подвала пошта Српске, које су ваљда држале монопол на интернет, па ложиле људе да би више трошили. А ја сам тако штедио, качио се по 30 пута за ноћ и прекидао, и опет је долазило неког солидног рачуна.

После је дошао телекомов АДеСеЛ, па је постало лакше, онда проводиш више времена на нету, па ти буде досадно, па тражиш разна срања, сензационалистичке наслове и чуда. Све ово важи кад нисте на порнографији. Порнографија је ок док нема насиља и док су учесници згодни.

Но да се вратим. Они који су интернет сконтали крајем миленијума, причају да су се за мување, које се сад обавља на Фејсу, користили неки мирцеви, па крстарице, четрумови, не памтим стварно шта све не.  Били су ту неки форуми, видим да се неки замлаћују тиме, али и да бурек и даље ради сасвим солидно. Ја сам тад имао жешћу аверзију према било каквом логовању. Ипак је веб 2.0 донио супер промјене. Но, не знам куд сам се запутио у овом писању, а и на нету се не читају дуги текстови. Завршићу сад, па можда придонесем нешто расправи.

28.12.2011.

Матрикс чова

2 4 901 1 5 2 2 0 0 0 0 5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 2 2 8 8 8 8 8 8 8 9 98 5 97 97 6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 6 6 6 6 1 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 0 1 2 0 0 1 2 0 0 0 0 0 0 7 0 0 0 0 0 0 0 0 8 0 0 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 28 15 6 3 4 1 4 2 6 902 1 3 2 2 0 0 0 0 5 6 7 0 0 0 0 0 0 0 1 2 2 7 7 7 7 7 7 7 9 97 5 1 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9 2 2 2 2 2 2 1 0 0 0 4 0 0 0 0 0 0 3 0 0 0 0 0 0 0 3 0 0 0 0 0 0 0 3 0 0 0 0 0 0 2 0 0 0 0 0 0 2 18 6 5 9 1 4

Ова матрица је отприлике илустрација шта сам радио ових пар дана. У питању ј унос резултата анкете. Цијепање дрва је наравно лакше, и сви ће се зезнути, као лакше је анкета, и више пара. Јест, ал дрва цијепаш и нема патње сем ако има чворова. Овде има патње како год. Мора неко да ти чита, па дужина, па шта је написано, па клеп клеп клеп по тастатури. И на крају видиш каквих све глупости има, и чудеса. Скоро је готово, само посебне шифре да се упишу.

10.12.2011.

Шеровање

Уопште, постаде овај блог добра ствар за испробавање разних фора, типа ембед. Изгледа је могуће направити листу гдје ће пјесме ићи једна за другом, па ето нашег Српска топ 10, још пјесма Сопота нека. Два сата музике се може бесплатно поставити, па неће бити само 10 пјесама.

srpska top10 by frontalrs

15.11.2011.

Мисица са ставом? Има и то

Ево друга или која већ Хрватица је изјавила да се никад не би удала за Србина. Али авај, успут је изјавила како је и против абортуса и гејева. Укратко.

Јесте да је она новопечена чланица Хрватске чисте странке права (СДП не воли Србе;ХДЗ мрзи Србе; ХСП: побили би Србе; ХЧСП: сви побројани су удбаши, ми смо прави Хрвати) али ја бих то гледао из другог кутња.

Дакле дјевојка је ваљда манекенка, као и већина мисица. Овиме је затворила сва врата  том послу, не због геј лобија, већ што се у том послу његује профил жене која изгледа, а не мисли. Све треба дати у незамијерање, треба имати оне ставове који никог не иритирају, треба бити за мир у свијету, и не очитовати се ни по којој битној теми.

И онда кад је све дозвољено, осим имати мишљење супротно политичкој коректности, истрчи мисица. Није никог пребила, само рекла шта мисли. А данас свако има слободу ријечи и мисли, сем ако не мисли и говори супротно од онога што треба да мисли.

Дакле, храбра је. Ваљда као будућа политичарка има идеју како смањити стопу абортуса, сем обичне забране.

11.11.2011.

Хипстери

Био сам жешће просвијетљен кад сам чуо (тада за мене) нови појам. Хипстери. На вукајлији има довољно духовито-прецизних дефиниција о томе. Није да их нисам сретао, и није да знам какав је то ужас кад сретнеш правог београдског примјерка, али ту сам надошао да иако без дефиниције, они су ми најомраженији ликови из младости.

Не ови сад хипстери, који се визуелно, распознају се по шареним дугачким чарапама, арафатка марамама, дебелим и шареним оквирима за цвике, фото-апаратима око врата, равним тенама...

него они хипстери, хипстерскога понашања, што стално нешто успијају, те све су они слушали прије али им је то сад срање, што би на силу да се разликују, и што им увијек форма испред суштине.

Не спорим да имам неких сличних особина. Замрзим неку пјесму, јер је људи стално форсирају. Као Дигни руку или што пукнем силу пара да купим руски хокејашки дрес, или што и данас тражим ватерполо капицу. Али брате, вазда тежим нормалности. И опчинила ме дефиниција како хипстери у силној жељи да постану што више посебни, постану мејнстрим. То ми дође ко манифест нормалности. Преносим у цијелости на српском писму:

Тачно тако. Хипстеризам не јебе, јер хипстери заправо и нису хипстери. Тај хипстер фазон би требало да означава индивидуалност, независност од трендова и мас медија, непокоравање неким модама, слушање квалитетне музике, без обзира на њену популарност или непопуларност. Хипстери су те идеале изневјерили, јер сваки мање више личи на оног другог, прате своје властите трендове, такмиче се у томе чији је омиљени бенд мање популаран и сл. И сви су невиђени егомаијаци. А не јебу, углавном.

Прави хипстер уствари нема никакве везе ни са хипстерском субкултуром, ни са било којом другом. Прави хипстер и није хипстер. Хипстери су само лажни хипстери. А прави хипстер је заправо сасвим нормалан и аутентичан човјек.

Прави хипстер, тј. нормалан аутентичан човјек, није егоманијак, не сматра себе бољим од других, не пљује по гранду, не пљује по металцима, слуша шта му се слуша, зависно од расположења и личних афинитета, не припада ни једној субкултури, облачи оно што воли, не иде ни у какве екстреме у облачењу, од стандардне општеприхваћене гардеробе бира ону која му најбоље стоји и која му се највише свиђа, не пати од робних марки и цијена пића, гардеробе, мобилних телефона, али се не облачи ни као одрпанац, не бјежи ни од каквих мјеста за изласке као ђаво од крста, само му се неки тип изласка мање, а неки више свиђа, са свима може да се дружи, али има и своје друштво, има свој лични став о свему, који је углавном објективан, ријетко кога пљује, а још рјеђе идеализује. Није фан никога и ничега. Не схвата себе много озбиљно. Просто живи и мисли и дјелује. Можда јебе, можда и не јебе, зависно од швалерских способности, његове личне привлачности и тога колико му се посрећило. Чита и паметне и глупе ствари (од Курира до Достојевског), гледа и добре и лоше емисије (чак и реалитy схоw, по којем не пљује, већ га користи да види чега све има у Божијој башти). Слуша и квалитетну и шунд музику. За њега је свака појава феномен који треба схватити, и који вјероватно има свој разлог постојања. Неке ствари заиста мрзи из дна душе, када спозна да је сва њихова суштина накарадна и изопачена, али мало је таквих ствари, према већини ствари је отворен. Тај човјек и није хипстер. Назвао сам га "правим хипстером" јер права неискварена идеологија хипстерске субкултуре, најближе осликава позицију тог човјека, али су се хипстери толико од ње одвојили, да је назвати нормалног аутентичног човјека хипстером, чиста увреда.


Stariji postovi

РАЗМИШЉАЊА СРПСКОГ ВОЛА
<< 06/2012 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930


Повезнице

Изабрано

СВЕ што радите, или ће вас приближити вашим сновима и циљевима, или ће вас удаљити од њих. Али, СВАКИ корак се рачуна.

"Нека ти се кришом иза леђа смеју,
Само од бараба сачувај ИДЕЈУ!"

аутор
Натурализовани Семберац рођен у Сарајеву Од покретних добара има @-маил адресу, индеx, УСБ, МП4 и страст ка новинарстви

блог
Флуидна и промјенљива творевина на којој Ја, кад имам времена, постављам текстове о стварима које ми се учине занимљивим. Теме блога, јос од његовог настанка, остају само двије ствари: Све и Свашта!




MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
149474

Powered by Blogger.ba