Утицајан блог
Тек кад почнеш читати неки добар блог, сконташ како све може бити добро. А ти не можеш. Е, теко је бити, као ево рецимо, читам Нина Распудића http://blog.vecernji.hr/nino-raspudic. То је онај лик из Мостара што је учествовао у подизању споменика Брусу Лију, а по Загребу одлучно брани Херцеговце од лошег гласа. Е, он је споменуо блог свог пријатеља Узбека из Киргизије, и то ме сјебе. Колико само блогова има, из свих тих земаља о којим мало знамо? Колико треба да их све нађеш, и да их пратиш. Махом су то земље за које чујеш само кад се деси нека несрећа. Блог би могао да помјери наш западноцентрични поглед на свијет, барем мало. Ево адресе за оне које интересује стање у Киргизији http://tolkun.info/
ПС: Слику сам поставио са мишљу да ћу написати нешто о рушењу власти, на чему сви честити опозиционари без странке раде 
И мој друг из СНСД рече да једва чека да прође септембар, па да се коначно одмори. Јах, ко на одмор, ко у затвор. Ко мене спречава да престанем бринути све бриге свијета
Времена има, али га слабо распоређујем. Отуда и запостављање мог првог интернет медија, а и медија уопште. Једва се стиже одрадити и оно обавезно, од чега се живи. Блог ми сада изгледа романтично као ноћни програм на радију. И досадило ми је да почињем овако гомилу постова. 
Коначно сам се одважио да искористим могућност да на гуглу направим 
Сви истичу неактивност данашње омалдине, и њену тромост у односу према друштвеним проблемима, али кад се и активира, боље да није.
Док је садака држава у Федерацији имала пара за куповину социјалног мира, у Сарајеву су били модерни протести младежи на тему „Бојкотирајмо Бенетон због нехуманог односа према животињама“. Сада су сарајевски протести окренути каменовању администрације, а фенси протести су се преселили у Бању Луку.
Младеж у највећем граду Српске нема већих проблема, од тога што се уз и низ Бањ Брдо не могу возити бициклom, и напокон се дигла да покаже дрским властодршцима: Не може то тако. Смрт фашизму, слобода бициклизму.
Других проблема нема: Власт успјешно развија највећи ресурс у Бањаој Луци, административну управу свих врста. Најављује се још једна велика инвестиција пресељењаШума Српске са Сокоца, тако да ће радних мјеста бити, сваке године нова рунда приправника, па опет и изнова.
Не треба бринути што све више људи из „пасивних крајева“ бјежи у БЛ: Огромни бирократски ресурси за запошљавање кадрова са картицом беспотребно чаме у Требињу (електопривреда), Добоју (жељезница), Бијељини (фонд ПИО).
У таквим условима и онај ко нема бицикл као стравичан удар на своју слободу доживљава саобраћајни знак забране вожње бицикла по Бањ Брду. Објашњење да су бицикли, посебно низбрдо, опасни за пјешаке, и да би због безбједности бициклисти требало да сачекају раздвајање стаза, не пију воде. Власт је против бициклизма, нескривено.
Ожалошћени омладинци сахрањују бициклизам и штампају смртовнице, јер немају куда да се возе, јер Бања Лука нема бициклистичких стаза! Са друге стране, трагично је видјети да на бициклистичким стазама по Борику (Булевар Живојина Мишића), од Ребровачког моста па до Лазарева, кроз Лауш... скоро да нема бицклиста. Ожалошћени сродници бициклизма вјероватно ни не знају, да оне црвене плоче на потезу од парка Петар Кочић до Дома Војске нису постављене из естетских разлога. Простор између црвених плоча је бициклистичка стаза, да би се раздвојили од пјешака.
Бициклисти су учесници у саобраћају, као и аутомобили. Уколико нема обиљежене бициклистичке стазе, за њихово кретање је предвиђен коловоз. Међутим, нисам чуо да је неко платио казну јер је возио бицикл тротоаром. Једно вријеме су се бајкићи возикали и по препуном корзу у Господској.
Постављен сам у неугодну улогу - браним административну службу града Бање Луке. Према усвојеним актима, уз сваку новоизграђену саобраћајницу се граде и пјешачка и бициклистичка стаза. То се може видјети у улици Илије Гарашанина, затим код новог моста на Врбасу, и гдје год то планови предизборне кампање налажу. О плану изградње бициклистичких стаза, које би биле повезане са постојећим, и стварања њихове мреже, писао сам још крајем 2008. године у Вечерњим новостима, гдје сам био новинар градске редакције за Бању Луку.
Не бих детаљисао колико је упорности требало да од начелника за тај сектор изгањам дио студије о развоју бициклистичког саобраћаја да бих написао нешто више од онога што су имале све остале новине, и да ископирам мапу бициклистичке мреже. Иако је прича за АУ града прича апсолутно афирмативна, вријеме начелника је исувише предрагоцјено, а документи типа студија (мало набуџенији семинарски рад) невјероватно повјерљиви. Исто тако, не бих образлагао зашто мислим да би иста управа умјесто бициклистичких стаза, стубића, паркића, скијалишта по Мањачи и слично, требала да се више позабави обнављањем или отварањем нових предузећа и фабрика, гдје ће се љубитељи бициклизма запошљавати.
Наравно, уколико мисле да им посао треба. Вриједи подсјетити да је исти докони естаблишмент невладиника жучно протествовао, против још једног пројекта који би нешто производио и заошљавао људе, градње хидроелектране на Врбасу. Власт се тада повукла пред групом веселе младежи која је по тргу Крајине возала кајак на сувом, а у Кањону Врбаса су створени сви услови да се организује најзначајнији спортски догађај од Олимпијских игара 1984. Свјетско првенство у рафтингу, са све стадионом са вјештачком травом поред, ако је некоме рафтинг превише сморан.
Злобници сада причају да је на томе првенству украдено нешто пара, а још злобнији веле да је сав протест против ХЕ на Врбасу успио јер би градњом бране била потопљене нечије викендице.
Стога, драги бициклисти и драги рафтери, протестујте мало јер немате посла. Не рачунајући сва та приправничка мјеста по влади и њој припадајућим агенцијама, бироима, фондовима и слично. Ускоро ће фондови који вам дају паре за сваколике активности, од гашења свјетла за спас планете, до „едуковања и информисања“ јавности, преусмјерити гро својих фондова на Грузију, округли столови о помирењу ће се организовати за младе Јермене и Азере, кипарске Грке и Турке, а потребно је издвајати више за отпораше у Ирану и јачање еколошке свијести у Палестини. БиХ ће, како тако, бити на бијелој шенген листи, па ће се у ЕУ све чешће ићи о свом трошку, а семинара, бесплатних смјештаја и дневница за НВО активисте из БиХ ће бити све мање.
Бициклом је далеко и до Добоја. 
